home   o muzeju   umetnici   izložbe   izdanja   bijenala   kolonije   vesti   javne nabavke   kontakt    

 

<<< ] >>> ]

             
  MUZEJ NAIVNE I MARGINALNE UMETNOSTI
USTANOVA KULTURE OD NACIONALNOG ZNAČAJA
         
 
 
 
 
        Izložba

Umetnost u duhovnom egzilu

     
             
 

Sa otvaranja izložbe

 

U petak, 29. maja u 20 časova u Galeriji Doma vojske, Braće Jugovića 19, Beograd otvorena je izložba UMETNOST U DUHOVNOM EGZILU, autora Nine Krstić.
Nakon promocije knjige istoimenog autora o kojoj je govorila Natalija Cerović, istoričar umetnosti, premijerno je prikazan i jedini dokumentarni film o Savi Sekuliću: SAVA SEKULIĆ SAMOUK, autora Slobodana D. Pešića.
Izložbu slika, skulptura i fotografija poznatog fotografa Maria del Curta, otvorio je Johann Feilacher, direktor Muzeja Gugging u Beču. Na izložbi je sedamdesetak reprezentativnih radova umetnika tzv. marginalne umetnosti iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Rusije, Austrije, Engleske, Brazila, Irana, Nemačke itd. Pored slika i skulptura izloženo je i šest monumentalnih portreta čuvenih umetnika, autora Maria del Curta, među kojima je i portret našeg najznačajnijeg art brutiste Vojislava Jakića.

Izložba je izazvala veliko interesovanje i biće otvorena do 15.jula 2015. godine.

 

Velika Galerija Doma vojske Srbije
Braće Jugovića 19, Beograd
Otvaranje: petak 29. maj u 20 časova

Izložba će trajati od 29. maja do 15. jula 2015. godine

 

 

- Izložba slika, skulptura i fotografija

- Promocija knjige

- Umetnost u duhovnom egzilu

 

Autor izložbe i knjige: Nina Krstić

Premijera filma SAVA SEKULIĆ SAMOUK
Autor: Slobodan D. Pešić

Izložba fotografija Marija del Kurta

U saradnji sa:
- Kućom umetnika, Muzej Guging, Beč
- Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu
- Muzejom za art brut, Lozana
- Art brut - Autsajder art centar, Bar

Pod pokroviteljstvom:
Ministarstva kulture i informisanja
Republike Srbije
 

 

Reč autora izložbe i studije
Umetnost u duhovnom egzilu:

...Kulturni čovek današnjice je žrtva koja se povinovala opšteprihvaćenim standardima kulture i dozvolila da se u sve segmente njegovog uma ugrade stereotipna mišljenja. Odsustvo jasnog i iskrenog kritičarskog stava dokaz je da je većina takvih mitova nedodirljiva. Pojam vrednosti je vekovima pripisivan samo delima na zvanično priznatoj skali. Postavlja se pitanje: da li umetnost treba da teži lepoti koja je strogo definisana?
Umetnost autsajdera nastaje u ambijentu razorenih međuljudskih odnosa i sve intenzivnije otuđenosti nesagledivih posledica. Mahnitost savremenog sveta, ubrzana destrukcija i invazija tehnokratije, drastično ugrožavaju humani odnos prema čoveku današnjice. Nezajažljivost u trci za politički i ekonomski obojenom egzistencijom i materijalnim prosperitetom stvara progresivnu uniformisanost, jednoličnost i ropstvo konvencijama, institucionalnim represijama i stereotipiji. Vremenom, kao najdrastičnija posledica javlja se gubitak humanog identiteta, dubine i slobode ličnosti, što za posledicu ima pojavu sve brojnijih individua koje se opiru klaustrofobiji sistema. Otuđujući se, oni zauzimaju underground pozicije i počinju da žive po sopstvenim pravilima na marginama društvene stvarnosti. Utamničeni unutar uskih granica racionalizma, oni se poraženo povlače u sopstveni kosmos.
Dela samoukih vizionara, autsajdera i marginalaca obično se u svetu, pa i u Srbiji, posmatraju kao marginalni, alternativni vidovi likovnog izražavanja, retko sa pažnjom kakvu pomenuti umetnici, počev od svetskih klasika iz tzv. zlatnog doba art bruta do danas, iskreno zaslužuju za svoje jedinstveno stvaralaštvo nastalo izvan kanona istorije umetnosti. Zagonetna originalnost njihovih radova ipak nas vodi saznanju da svet umetnosti, kakav danas poznajemo, ne bi bio moguć bez jedinstvenog iskustva otkrivanja umetnosti „samoukih vizionara“. Širom sveta, njihova interaktivna i jedinstvena ostvarenja ostaju još uvek u većini zemalja na marginama likovne stvarnosti, ali nam ukazuju na neminovnost novog čitanja istorije umetnosti i dubljeg razumevanja neizbežnih promena u kulturi dvadeset prvog veka, u smislu prihvatanja jednog novog doba, novog humanizma i višeg stepena ljudskih sloboda.
Poslednjih godina smo svedoci ekspanzije i euforije koju umetnost autsajdera izaziva širom sveta. Outsider art, kao umetnost na marginama meinstrima, vremenom polako napušta svoju marginu. Talas osnivanja muzeja i galerija širom sveta, u kojima se čuvaju, baštine i izlažu dela autsajdera, svakako postaje naša stvarnost, a umetnici-autsajderi sve teže ostaju u svojoj izolaciji. Naravno da na svaki način treba podržati i pozdraviti umetnost samoukih umetnika sirove vizije i to posebno kao svojevrsni napredak u konceptu umetnosti kao svetskog fenomena. Kultivisanjem stava o znatiželji i eklekticizmu bliži smo saznanju šta nešto čini distinktivnim i vanserijskim, tako da možemo demistifikovati sopstvene nedoumice i zablude, prihvatiti novine, koje su zbog predrasuda mnogima bile nepoznanica, zatim spoznati sve kvalitete umetnosti samoukih vizionara i konačno doći do artikulisanog razumevanja i prihvatanja ovog fenomena.

 
               
       
         
         
 
               
               
 
 
 
  MUZEJ NAIVNE I MARGINALNE UMETNOSTI - MNMU   home   o muzeju   umetnici   izložbe   izdanja   trijenala   kolonije   vesti i događaji   javne nabavke   kontakt