на отварање изложбе „Пјетро Гицарди: Необуздана лепота“ 8. октобра у 18 часова у Салону Ото Бихаљи-Мерин у Београду, Немањина 3/10. (трећи спрат, стан број 10)
Изложба „Пјетро Гицарди: Необуздана лепота“ биће отворена у простору Музеја наивне и маргиналне уметности у Београду, у Салону Ото Бихаљи-Мерин, 8. октобра 2026. године у 18 часова.
На изложби ће бити представљено 30 дела из колекције Casa Museo Al Belvedere Pietro Ghizzardi из Борета у Италији, као и једно дело из приватне колекције у Србији. Сарадњу двеју институција иницирала је др Ивана Башичевић Антић, која је била задужена и за избор дела.
Кустоскиње изложбе су Сенка Латиновић и Даница Ђорђевић Јанковић. Изложбу прати богато опремљен каталог са централним текстом Кристине Агостинели, кустоскиње збирке Art Brut у Центру Жорж Помпиду, као и уводним текстовима Ђулије Морели Гицарди и др Иване Башичевић Антић.
Појава уметности наиве тридесетих година XX века означила је формирање нове уметничке праксе која је током наредних деценија заузела значајно место на светској уметничкој сцени. Почетком педесетих година, у условима измењене политичке и културне климе, наивна уметност добија ново тумачење. Уместо да се сагледава као производ прожимања источних и западних уметничких утицаја, препознаје се као аутентичан израз утемељен на локалној традицији и културном наслеђу. У том контексту, наивно сликарство постаје важан сегмент културне политике која је настојала да афирмише особености различитих регионалних, етничких и верских традиција у оквиру заједничког југословенског културног простора. Село и сеоски начин живота добијају ново симболичко значење – као носиоци аутентичности, блискости природи и очуваних традиционалних вредности.
Значајну улогу у међународној афирмацији југословенске наивне уметности имао је историчар уметности и критичар Ото Бихаљи Мерин, који је у њој препознавао не само изузетне ликовне вредности, већ и потенцијал да представља препознатљив културни идентитет Југославије на међународној сцени.
На простору Југославије развило се неколико препознатљивих центара наивног стваралаштва који су, захваљујући специфичним локалним културним и друштвеним околностима, постали носиоци аутентичних ликовних поетика. Најпознатији међу њима су Хлебине у Хрватској, те Ковачица, Уздин и Опарић у Србији, који су развили препознатљиве локалне сликарске традиције и дали уметнике чија дела данас представљају важан део националних и међународних музејских збирки.
Разматрање појаве наивног сликарства у Србији незамисливо је без осврта на стваралаштво његовог родоначелника, Јанка Брашића, чија је појава дуго представљала усамљен феномен. Рођен 1906. године у селу Опарићу, Брашић се као сликар формирао самостално, без академског уметничког образовања, развијајући сопствени ликовни језик као аутодидакт. Његово стваралаштво у значајној мери условљено је друштвено-историјским и културним контекстом средине у којој је живео и стварао, што се непосредно одражава на тематску и стилску физиономију његовог опуса.
Музеј наивне и маргиналне уметности представља изложбу Даринкине нити, која 15. септембра у 18 часова, у заједнички простор Салона Ото Бихаљи-Мерин у Београду доводи дела Лазара Вујаклије и Саве Секулића из музејске збирке и савремену уметничку праксу Милице Дукић. Полазећи од трагичне судбине Даринке Радовић, хероине Народноослободилачке борбе, и њених кћери Радмиле и Станке, изложба испитује начине на које се историјски догађај обликује, преноси и мења у процесу његове уметничке интерпретације и колективног памћења.
Кустоси изложбе су Даница Ђорђевић Јанковић и Владимир Кокоруш.
У четвртак, 26. октобра отворена је прва стална поставка Салона Ото Бихаљи-Мерин, у Немањиној 3 у Београду, у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности. Овом приликом потписан је и меморандум о сарадњи МНМУ са Музејем савремене уметности у Београду, уз најаву велике изложбе посвећене Оту Бихаљи-Мерину у 2024. години.
Присутнима су се обратили др Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности, Маја Гојковић, потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе, Сенка Латиновић, кустоскиња Салона Ото Бихаљи-Мерин, и Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности у Београду.
Салон је отворен сваког радног дана од 10 до 17 часова, уз напомену да је потребно најавити посету дан раније на info@mnmu.rs.
МУЗЕЈ У ЧАСОПИСУ ICOM
Часопис ICOM Србија, јединствен у региону са циљем презентације рада музејских професионалаца Србије и приказивања примера добре праксе из земље и света, у прегледу изложби за 2022. уврстио је и наш Музеј. Критеријуми за избор изложби били су: ауторски пројекти кустоса, реализовани у музејским и галеријским срединама, везаним за збирке, као и сарадња више професионалних установа. Изложбе које је часопис уврстио су: Европа по Фејешу, Raw Интуитиве-трећи тријенале МНМУ, Свет по Илији, нова стална поставка Музеја наивне и маргиналне уметности.
ПРИЗНАЊЕ ЧАСОПИСА БОРБА
Свечани јубилеј поводом 101. године часописа „Борба“ одржан је 22. фебруара 2023 године у Дому војске у Београду. Овом приликом су се окупиле бројне званице којима су уручена признања. Међу добитницима признања је и наш Музеј наивне и маргиналне уметности. Признање смо добили за изузетан допринос развоју музејске делатности у Србији.
